JULIJA Gled'o sam te dugo, i smerno i smelo dok te šet'o gradom taj pogrešni neko; ti me nisi znala, ili nisi htela, bila si mi blizu, a opet daleko. U snovima negde satk'o sam ti duge, azil od svih kiša i svih hladnih zima, i rimama nežnim razbijao tuge, samo da me nadješ, samo da te imam. Julija, vodicu te na Belu Stenu, Julija, satkacu za te morsku penu, Julija, koralni dvorci tvoji su, budi tu u mome snu, samo budi tu. budi tu u mome snu, samo budi tu. Julija, pucinu cu razvuci za te, Julija, modre tišine da te prate, Julija, suncani osmeh za tvoj jul, spevacu u mom snu, samo budi tu. spevacu u mom snu, samo budi tu. Želela si vale Panonskoga mora ali ono nije htelo da potece, zato sam ti slio lepše, preko gora, da ti greje jutro i miluje vece. Sred pucine stvorih svetionik želja, ne treba ti kompas, samo prati snove; pomisli me samo, ja cu da se stvorim, da zajedno snimo horizonte nove. Julija, vodicu te na Belu Stenu, Julija, satkacu za te morsku penu, Julija, koralni dvorci tvoji su, budi tu u mome snu, samo budi tu. budi tu u mome snu, samo budi tu. Julija, pucinu cu razvuci za te, Julija, modre tišine da te prate, Julija, suncani osmeh za tvoj jul, spevacu u mom snu, samo budi tu. spevacu u mom snu, samo budi tu. Muzika/artist by KARLO Kostic Lazar Lyric by Dragana Konstantinovic