Lyrics

KARLO Kostic Lazar - MOJA ZEMLJA (2) Pogled s Petrovaradina

POGLED S PETROVARADINA

Sunčan junski dan na Petrovaradinu.
Mešano za dvoje kuvar vešto sprema.
Kroz šareni prkos Dunav zlatom sinu
presečen s tri mosta i jednim kog nema.

Dole k'o na dlanu razglednica grada:
Radnička još vodi od Spensa do Keja,
vidim Štrand, Limane, centar Novog Sada...
Uspomena davnih cela epopeja...

Gde sam ja, i ko sam? U trenu čuh povik
što mi misli sledi i ja skočih. Ko je?
Da, ja sam Džedrenka! Misiz Sardženovik!
Al' bi samo kelner s mešanim za dvoje...

Da l' sam stvarno ovde il' još negde tamo
gde sred Oukland strita javor se crveni?
Gde je moj krov sada, kad bih znala samo,
i da l' bludim u snu, il' san bdi u meni?

Iznad žardinjera dve laste se jure,
u igri bez kraja jedna drugu stiže;
šarenilo pršti i kad oči žmure:
prkos se povija pa se opet diže...

Gde sam ja, i ko sam? U trenu čuh povik
što mi misli sledi i ja skočih. Ko je?
Da, ja sam Džedrenka! Misiz Sardženovik!
Al' bi samo kelner s mešanim za dvoje...

Drugi grad mi sinu kroz sunčevu jaru,
kroz Dunava zlato videh Frejzer reku.
Umesto tambura sad čujem gitaru
čiji setni zvuci isto oči peku...

I već stari kuvar drugom jelo sprema...
S cvetne žardinjere odleteše laste...
Al' znam: naći ću se, jer k'o most kog nema,
još taj isti prkos i u meni raste.

Gde sam ja, i ko sam? U trenu čuh povik
što mi misli sledi i ja skočih. Ko je?
Da, ja sam Džedrenka! Misiz Sardženovik!
Al' bi samo kelner s mešanim za dvoje...

lyric by Dragana Konstantinovic